O шљиви што можда нисте знали и корисни савети

Шљива потиче са Каспијског мора, њени сочни плодови красили су висеће Семирамидине вртове у Вавилону. Римљани су познавали више од 300 различитих врста овог воћа, увозили су је из Сирије, сушили и користили током целе године. Европска шљива стара је више од два миленијума, а у Америку су је донели ходочасници у 17. веку. Припада породици брескви и бадема, а данас се узгаја више од 2.000 врста шљива.

Плод шљиве један је од симбола Србије, најчешће се од ње прави ракија шљивовица, укусан џем, слатко и компот.

Садржи пектин који снижава холестерол у крви, регулише пробаву и делује као лаксатив. Специфичну слаткоћу даје јој пет врста воћних шећера и воћних киселина. Садржи природни алкохол сорбитол, који се користи као замена за шећер у производњи слатких намирница намењених дијабетичарима, али садржи мање калорија од шећера и не изазива каријес. Шљиве побољшавају апетит, ублажавају нервозу, јачају срце и имунитет, чисте организам од отрова и тако помажу јетри.

Суве шљиве су богатије минералима и витаминима (осим витамином Ц) од свежих, користе се као природни заслађивачи, појачивачи укуса и конзерванс. Посебно се препоручују особама које се излажу физичким напорима, али и код повишене температуре, стреса, пада концентрације, малаксалости.

Шљива се у нашој кухињи најчешће конзумира као посластица, док се у Азији, Америци и Западној Европи користи као прилог уз слана јела или као додатак алкохолним коктелима.

Њен укус одлично се слаже са тестом, погодна је за припрему разних пита, а специјалитет немачке кухиње су кнедле од кромпира са шљивама. Гурмани ову воћку воле да једу са свињетином, јагњетином и јунетином, а пилетину можете да филујете сосом од шљива.

100 г шљива садржи: 42 калорије, 0,70 г беланчевина, 11,42 г угљених хидрата, 0,28 г масти, 1,40 г целулозе, 87,23 г воде, 0,42 мг витамина Б 1, 5 мкг витамина Б9, 0,14 мг витамина Б5, 9,50 мг витамина Ц, 6,00 мг калцијума, 0,17 мг гвожђа, 7 мг магнезијума, 16 мг фосфора, 157 мг калијума.

САВЕТ

Шљиве купујте са петељком, бирајте чврсте и неоштећене плодове, у фрижидеру их чувајте умотане у папирну или пластичну амбалажу, јер брзо сазревају и при том ослобађају етилен који убрзава сазревање осталог воћа и поврћа у фрижидеру. Можете и да их замрзнете и користите у наредна два, три месеца тако што ћете да их преполовите, извадите коштице и положите их на већу тацну кожицом надоле.

ЗАНИМЉИВОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА ШЉИВУ

•Шљиву је из Мале Азије на Балкан донео Александар Велики.
•У XX веку, Србија је била четврти произвођач шљиве у свету.
•Далеке 1897. године стара српска влада је од шљиве остварила вредан извоз у Америку од 30 милијарди долара и тако Србију избавила из кризе
•У прошлости,  шљива се највише користила као једина анестезија при оперативним захтевима, за чишћење рана, код стомачних тегоба, смањење телесне температуре и испирање грла код прехладе.
•Један од најстаријих кинеских лекова наоправљен је од суве димљене сљиве и зове се убаи. Овај лек ублажава симптоме мучнине, грознице и кашља.
•На врху листе од 24 врсте воћа антиоксидантне моћи налази се свежа шљива