Сеоски туризам
Сви који пожеле да неколико дана предахну од “благодети“ урбаног живота и да се добро одморе уз мирис воћки у дозревању, свеже покошене траве или шароликог процветалог лековитог и шумског биља – прижељкивани мир, потребну релаксацију и рекреацију по сопственој мери могу згодно и јефтино да пронађу у понуди сеоског туризма општине Осечина.
Са овом основном поруком 25 домаћинстава окупљених у Удружењу грађана за развој сеоског туризма “Јадарски конак“, са својим категорисаним капацитетима, после успешно преброђене едукације, очекују прве госте и властити искорак и доказивање у новом послу.
Охрабрени оним што су видели у Ваљевској Каменици, Попучкама, Подбуковима, Мионици, Скакавцима, Сечој Реци и Варди, местима у општинама Ваљево и Косјерић која имају богату традицију у сеоском туризму и чули од љубазних и у овом “занату“ искусних домаћина приликом недавне посете у организацији донаторске куће IRD, као и драгоценим саветима од ваљевског Удружења домаћина и туризмолога из косјерићке ТО, новопечени подгорски туристички радници са оптимизмом дочекују стартну сезону.
Смештај у новим и модерно опремљеним стамбенима зградама, затим у старим и добро очуваним породичним кућама или у преуређеним вајатима и магазама, онда богата и разноврсна трпеза од домаћих намирница, са традиционалним и од заборава сачуваним специјалитетима од качамака или “белог мрса“ до посластица од воћа, као и природне лепоте идиличних предела само су део “адута“ који ће привући и задржати госте у овом крају.
-Овде ником никад не може бити досадно јер је све близу – каже Љупко Миловановић, председник Удружења, и набраја: – Базени, хала и спортски терени у Осечини, вредни културно-историјски и верски споменици и објекти, од Римског моста на Љубовиђи до меморијалног комплекса у Г. Црниљеву, од цркве брвнара у Скадру до Тешмановог конака у Баставу, од спомен-топа у Братачићу устаницима из 1806. до костурница у Осечини и Пецкој, у којима почивају српски страдалници из Првог светског рата. Ловиште је богато средњом и ниском дивљачи, а реке и потоци рибама и раковима.
У своју понуду овдашњи туристички посленици обавезно уграђују и бројне вредности из оближњих општина до којих се згодно може стићи: Манастир Свети Николај и древни Соко-град на тромеђи са општинама Љубовија и Крупањ, Мачков камен и Добри поток, Тршић и манастири Троноша, Чокешина и Каона, онда Текериш, Бранковина и ваљевски манастири – Лелић, Ћелије и Пустиња, затим Каменичко језеро и Медведник. . .
Изузетну љубазност, срдачност и гостопримство туристички посленици Осечине посебно не истичу. То се, ваљда, подразумева, сматра се у овом питом крају, а за многе је баш гостољубивост домаћина посебно привлачна.
