Моја Осечина

Моја OСЕЧИНА је општина у западној Србији. Од истока ка западу, дуж обала Јадра од његовог изворишта до средишњег тока, односно са леве и десне стране магистралног пута Ваљево-Лозница (и пруге у изградњи) простире се до плодне рађевске долине. Од севера према југу, подручје почиње од тамнавских врела, прелази преко Влашића, којем недостаје само неколико десетина метара да би имао статус планине, затим иде преко питомих подгорских воћарских брда и шумовитих гора испресецаних потоцима, малим рекама, птевима и стазама све до подножја и обронака планина (Медведник, Соколске, Јагодња) или азбуковачких планинских висова (Рањеница, 966; Рожањ 961 метар надморске висине).

[image src=“https://sajamsljiva.rs/assets/medvednik.jpg“ width=“300″ height=“183″ title=“Медведник“ lightbox=“yes“ align=“right“ float=“right“] Моја ОСЕЧИНА је седиште, административни, привредни и културни центар општине у којој живи 13.000 становника, распоређених у 20 насељених места. Налази се на 32. километру од Ваљева према Лозници (42 километра) и има 3.500 житеља.

Моја ОСЕЧИНА захвата површину од 319 километара квадратних. Осим плодних њива крај река, затим обрадивог земљишта, богатих воћњака и шума на брдовитом подручју, нa јужној и југозападној страни налазе се планински пашњаци, неприступачне камене голети и четинарске шуме.

Моја ОСЕЧИНА славна је по својим људима, неустрашивим устаницима, слободољубивим Солунцима, храбрим борцима, несаломивим родољубима, од браће Недић и бојева на Чокешини и Братачићу до пилота Миленка Павловића и отпора НАТО агресији.

[image src=“https://sajamsljiva.rs/assets/jesen-drvo.jpg“ width=“300″ title=“Јесен на Тисовику“ lightbox=“yes“ align=“right“ float=“right“] Моја ОСЕЧИНА је пољопривредни крај са преко 3.000 хектара воћњака. Сточарство је нешто мање развијено, ратарство и повртларство тек за сопствене потребе, а гајење и прикупљање лековитог и шумског биља имају добру перспективу.

Моја ОСЕЧИНА најпознатија је по воћарству, пре свега по производњи шљива, малина и купина. Поноси се и бројним културно-историјским, духовним и природним добрима. Најзначајнија су: Тешманов конак у Баставу, црква брвнара у Скадру, Римски мост на реци Љубовиђи, стара црква у Осечини, пећина у Туђину, затим спомен – обележја у Братачићу (Први српски устанак), Пецкој, Осечини (Први светски рат) и Горњем Црниљеву (меморијални центар).

Моја ОСЕЧИНА је и индустријско подручје. Прехрамбеној, која је дуго имала примат у односу на друге, сада озбиљно конкуришу индустрија израде производа од пластике и дрвно-прерађивачка. Досадашња истраживања, сазнања и искуства указују да је богата разним врстама природног блага, од извора воде за пиће и минералних вода преко налазишта неметала до руда олова, живе или угља, али све то, за сада, није довољно испитано и не врши се експлоатација.

Моја ОСЕЧИНА уз малу привреду, трговину и угоститељство своју шансу све више тражи у развоју туризма. Повољни климатски услови, природне лепоте, богатство флором и фауном, модерни спортски објекти и терени у природи, уз традиционалну гостољубивост овдашњих људи, најбоља су препорука за те намере.

Моја ОСЕЧИНА има Сајам шљива “Осечина“, привредно-туристичку и културно-забавну манифестацију, којој је један од најважнијих циљева да промовише шљиву и производе од ње у национални бренд, да демонстрира енергију и вољу да је Србији место у Европи, да афирмише локалне ресурсе као саставни део модерне Србије.