ПОЧЕЛЕ ПРИПРЕМЕ ЗА САЈАМ ШЉИВА: Изложба „Старо и нестало воће Србије”

Изложбом о старом и несталом воћу у градској Галерији у Осечини незванично су почеле припреме за девети Сајам шљива, који ће се, по традицији, одржати крајем августа месеца. Приређивач је Природњачки музеј из Београда, који је после Пријепоља и Краљева, за место представљања одабрао Осечину, познати воћарски центар, а изложбу организује у сарадњи са овдашњим Музејским одељењем и Народном библиотеком.

Циљ поставке је представљања богатства и разноврсности великог броја сорти аутохтоног воћа наших простора, које је потребно истражити, забележити, али и сачувати, као и промоција руралне баштине и афирмација традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење, занимљиву изложбу старог и несталог воћа, које се гаји или је некада постојало у Србији.

На изложби под називом „Старо и нестало воће Србије”, чији је аутор Александра Савић из Природњачког музеја, представљене су 64 сорте аутохтоног и одомаћеног воћа, међу којима су: шљиве (црвена ранка, пожегача или маџарка, белошљива, округлица, црвени пискавац, горчивка, говеђача, тургуља, панађурка, моравка, бардаклија, пандара), затим јабуке (петровача, памуклија, ружица, шарунка, фунтача, масњача, девојачка црвенка, крстовача, шимширка, овчији нос, слаткара, преспанка, тетовка, кожара, будимка, ђулица, ребрача, сенабија, колачара и друге), као и крушке (јагодарка, видовача, илињача, петровчица, мирисавка, лубеничарка, сијерак, медунак, стамболка, округлица, месњача, јарац, такиша или такуша, караманка, базва, јерибасма, калуђерка, тепавац, михољача, зимњача, лончара, овчара, кантаруша и туршијара), али и друге врсте воћа са нашег подручја.

Део изложбе посвећен је употреби јабуке и шљиве у народним обичајима и традицији код Срба, онда воћки као светом дрвету – запису, као и изводу из архиве старих и ретких књига из области воћарства које датирају из 19. века.

– Србија је изузетно богата великим бројем старих, аутохтоних сорти воћа најразноврснијих облика, боја, укуса и мириса, које су се гајиле на нашем подручју стотинама година уназад, а које данас нестају без повратка остајући готово незабележене. У сеоским окућницама и воћњацима, али и на пијацама данас је тешко видети сорте воћа које су наши преци вековима користили за исхрану. Међутим, иако ретке, старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа још увек се могу пронаћи на нашем подручју као појединачна стабла или у мањим засадима – рекла је Александра Савић, ауторка изложбе.

Она је још истакла да су аутохтоне сорте воћа углавном непознатог порекла. Претпоставља се да су донете у некој од бројних миграција становништва током историје. Многе сорте су се адаптирале на наше услове и стекле нове особине у односу на своје изворне сорте, а неке су остале и непромењене. Сматра се да су многе сорте воћа настале на нашим просторима, а као пример за то ауторка изложбе и истоимене публикације навела је шљиве „црвену ранку” и „драгачевку”.