Читав живот међу шљивама
Предстојећи 13. Сајам шљива, прилика је да се поразговара и са произвођачима и чује шта они кажу о овогодишњој сезони. Милорад Марковић из села Братачић, производњу и узгој шљиве наследио је као породичну традицију, јер се производњом плавог блага бавио и његов деда и отац, а он је од свог пунолетства у воћњаку. Површине под шљивом које обрађује су се увек кретале од два до три хектара. Тренутно под овим воћем гаји два хектара. Један хектар је под старом сортом Пожегачом, док је остали засад сорти Чачанка и Стерлеј, а подиже и нови засад и подмладак.
Док смо се бавили искључиво производњом Пожегаче, углавном смо производили и сопствени садни материјал, а касније су се појавиле и многе потешкоће јер су се појавиле болести које су носиле стабла. Тако да узимамо из проверених расадника садни материјал који имају неку гаранцију и проверу квалитета. Све је теже доћи до квалитетног садног материјала јер има и доста нових болести које нападају воће. Трудимо се да што више заштитимо шљиву, али да не претерујемо како би плод задржао што више природних својстава. Обавезно слушамо савете пољопривредне стручне службе из Ваљева и њихова помоћ нам је драгоцена као и наша стручна служба из Осечине. Морамо да се саветујемо, јер без тога нема доброг рода и напредне производње – каже један од највећих произвођача шљиве из подгорског краја.
Овогодишњи род по његовој оцени неће бити квалитетан и неће шљива моћи дуго да стоји на грани јер има много влаге и велики су температурни шокови за плод каква је шљива.
Процењујем да се мора што пре скидати са грана и складиштити у хладњаче. Било шта да се планира са њеним пласманом, да ли се предаје у сировом стању, било да се суши, време је за склањање са грана како би се спречила трулеж због високе влаге- наводи Марковић које је до сада више ишао на сушење шљиве и њен такав пласман на тржишту, а мање је предавао у свежем стању, а само део је прерађивао у ракију за своје потребе. Он каже да се за сваки вишак нађе тржиште. Обично је било око 4 тоне суве шљиве из његових воћњака, док ове године процењује да ће род сигурно бити мањи па и суве шљиве као финалног производа . Управо због временских услова.
Што се тиче откупне цене дели судбину свих пољопривредних произвођача.
Ове године сигурно не можемо бити задовољни са ценом која је понуђена тренутно, јер рецимо да је прошле године цена достизала и до 50 динара, а ове године се почело са 10, 12, 13 и до 15 динара за килограм, мислим да ће бити максимум, тако да то никако не може да покрије трошкове, труд и рад. Покушаћемо да оно што можемо осушимо и тако тражимо више, али и за добру суву шљиву је неопходан квалитет сирове, тако да генерална је оцена овогодишње сезоне као слабије, па ћемо видети – рекао је Марковић.
Што се тиче омиљеног производа од шљива ту је наравно ракија и њена рецептура је наслеђе од деде и оца уз доста стрпљења, љубави и проверене рецептуре.
Има ту доста ствари око којих треба водити рачуна и најбитније је да од те наше шљиве не одузмемо природно што она има. То искористити максимално и не додавати тамо неке вештачке примесе и мућкати. Сачекати да сазри добро шљива и онда мора бити и добар квалитет ракије.
Препорука младима који тек крећу и освајају воћарку производњу јесте да се прво добро посаветују са стручњацима о одабиру парцеле, затим одабиру садница, припреми земљишта за садницу и много ствари које треба савладати. Оно што уочава је да се доста користи минералних ђубрива, а све је мање стоке, тако да се мање користи стајско ђубриво, а оно је проверено најбоља припрема земљишта за све културе, не само за шљиву. Дакле прво се добро посаветовати са стручном службом око добре припреме земљишта, затим одабрати добру садницу и слушати њихове стручне савете и препоруке, изричит је у саветима деценијски произвођач.
Сајамске манифестације у Подговрини Марковић изузетно цени јер му као произвођачу доста значе.
Сматрам да је изузетно значајан предстојећи 13. Сајам шљива као и све сајамске манифестације претходних година јер пружају могућност за бољу трговинску размену свих производа од шљива. Истакао бих шљивани колач који је наш препознатљив производ. Стичу се нови купци, размене се телефони, адресе па и купци долазе из разних крајева и интересују се. Ступе у контакт са нама. Отворени смо и према нашим и према свету. Пуно се прода на самом сајму, а отворе се и нова тржишта. Интересују се купци за све производе од шљива а једино што је можда неопходно да постоји неки посредник који би све повезао и умрежио посебно због великих купаца јер произвођач не може сам без подршке са тим да се носи. Ми бисмо могли да произведемо сваку количину, али је неопходно знати да ће бити купаца у догледно време. Зато су ту руководиоци Осечине да нам помогну – закључује Марковић.
У његовом домаћинству у Братачићу заступљене су све генерације, два сина и четири унука, тако да ће имати ко да настави шљиварску производњу.
