Најава Сајам за медије

Земља Србија је одувек била позната по производњи шљиве. Податак да је Србија давне 1987. године извезла око 30 000 тона суве шљиве у САД у вредности од данашњих 30 милиона долара говори о великом економском потенцијалу Србије од извоза овог вредног производа. У свету се шљива данас гаји на око 2 милиона хектара. Највећи производјач је Кина са око милион хектара под шљивом, док је на другом месту Србија. Што се тиче европске статистике, Србија је на првом месту по производњи шљива. Према подацима општинске Канцеларије за локални економски развој, на територији општине Осечина под шљивом је око 2 350 ха што је нешто више од 7% територије општине. Са око 850 000 стабала, просечна годишња производња свежих шљива на овом подручју је 20.000 тона. Шљиварством се у овој општини бави преко 2.700 домаћинстава, претежно регистрованих пољопривредних газдинстава. Многи се све више посвећују сушењу и у другим облицима прераде, стално се увећавају прерадни капацитети и сушаре, којих данас има преко 160, као и 27 индустријских тунела за сушење шљиве. Годишње се одавде извезе око 3.000 тона сувих шљива, што је половина од укупне количине српског извоза сувих шљива. Просечан принос по стаблу највећи је у Осечини, 28,4 кг док је у Колубарском региону 22,7 кг.

У Осечини, највећем извознику суве шљиве, десети пут у част том воћу одржава се Сајам шљиве. То је привредно-туристичка и културна манифестација. Настала је 2006. године са циљем да произвођачи представе своје производе и унапреде производњу. Најважнији циљ манифестације је да поврати важност шљиви – подгорској и српској најраспрострањенијој воћарској култури, затим да допринесе унапређењу шљиварства на овом подручју, као и да се кроз бројне сајамске садржаје афирмишу и сви други ресурси и потенцијали којима општина Осечина располаже. Сваке године на Сајму шљива у Осечини представи се око 200 излагача из Србије и земаља региона, произвођача ракије, механизације и опреме за шљиварство. Значајно место током четвородневне манифестације заузимају и пратећи програми као што су  изложба „Златне руке“ где учесници изложу своје уникатне рукотворине, продајне изложбе уметничких предмета, стручна саветовања, изложбе пољопривредне механизације и садног материјала, такмичење здравичара, дегустација ракије и слично. На највећој сајамској манифестацији посвећеној српском пољопривредном бренду, рекордерима у производњи и извозу биће уручена сајамска признања.