Sajmovi dobro doprineli Osečini

Nenad Vilotić iz sela Gunjaci kao jedan od većih proizvođača šljive navodi da ne može biti zadovoljan ovogodišnjim rodom i takav prinos dovodi u direktnu vezu sa nepovoljnim vremenskim uslovima. Sajam šljiva smatra velikom šansom svakog proizvođača.

– Treba na takav način da naša Opština podržava nas proizvođače jer tada dolaze novi kupci, a to je i prilika da država čuje za nas i ovaj naš voćarski kraj. Tako možemo da opstanemo i da unapredimo sve. Tako i mladi mogu da imaju perspektivu i ostanu na selu. Sajmovi i svi javni skupovi koji okupljaju nas poljoprivrednike su samo dobro doprineli ovom kraju. Moram da dodam da su nam putevi i infrastruktura bitni, kako bi i mladi ostajali, a i mi proizvođači poboljšali uslove proizvodnje – rekao je Vilotić, dodajući da su se mnogi kupci dosta interesovali za njegovu šljivu i proizvode upravo nakon sajamskih manifestacija.

Preko dvestotine stabala šljive donosi dobar prinos kojim se svrstava među veće odgajivače šljiva. Na podrinjskom podneblju smatra da je najbolje uspevala stara sorta „Požegača“, dok u novijem vremenu zasade preuzimaju sorte „Sterlej“ i „Čačanka rodna“.

– Klimatski uslovi su puno uticali na rod. Ove godine smo imali vruće proleće, posle dosta kišovito vreme i sve je doprinelo da je i manji rod i prilično je spalo šljiva. Nije ni kvalitetan rod kao što može da bude. Rad u voćnjaku zahteva puno posla, moraš da radiš stalno. Ove godine stvarno očekujem mali prinos. Nisam ni tretirao voćnjak upravo zbog nepovoljnih vremenskih prilika koje to nisu dozvoljavale. Osim malog prinosa, mala je i cena šljive – navodi Vilotić.

Na vremenske uslove proizvođači ne mogu da utiču, ali se Vilotić nada da će bolja godina olakšati i proizvodnju.

– Ja ne sušim šljivu i uglavnom je dajem u sirovom stanju. Prošla godina je išla na ruku upravo za sirov proizvod. Sve zavisi od kvaliteta i od godine. Očekujem pola vagona sirove šljive maksimum ove sezone. Teško je podmiriti troškove i ulaganja i mislim da smo u gubitku u startu. Malo treba da nam pomogne i država. Na prethodnim sajmovima sam pričao sa ministrom i on je obećao da će dolaziti i da će se pobrinuti za predavanja za proizvođače. Posebno nam to znači u zimskom periodu kada nemamo radove u polju, ali možemo da unapredimo znanje o uzgoju i plasmanu šljive – kaže Vilotić.

Osim sirove šljive, deo voća opredeli za proizvodnju rakije, a kaže da nema nikakve tajne recepture te rakiju radi po starom običaju.

– Nema tu nikakve tajne, prvo se čeka da prevri 21 dan, pa se peče, zatim prepeče. Prvo meka, pa ljuta rakija se tako dobija. Od „Požegače“ je najbolja rakija i neka kaže ko šta hoće. To je sve stari recept i bitno je da je od naših šljiva, pa je zato naša rakija najbolja – ponosan je Vilotić na svoju proizvodnju, a osim šljivika, uspešno gaji i pčele i ima preko stotinu košnica. Njegov savet za uživanje u dobroj kapljici jeste u pravoj meri, jedna do dve rakije ujutru jesu uživanje, a sve preko toga već nije. Što se tiče naslednika ima tri ćerke i sedmoro unučadi, a svako od njih iako u svojim porodicama i poslovima, rado pomogne u sezoni i okupi se oko šljivika u Gunjacima nadomak Osečine.