O šljivi što možda niste znali i korisni saveti

Šljiva potiče sa Kaspijskog mora, njeni sočni plodovi krasili su viseće Semiramidine vrtove u Vavilonu. Rimljani su poznavali više od 300 različitih vrsta ovog voća, uvozili su je iz Sirije, sušili i koristili tokom cele godine. Evropska šljiva stara je više od dva milenijuma, a u Ameriku su je doneli hodočasnici u 17. veku. Pripada porodici breskvi i badema, a danas se uzgaja više od 2.000 vrsta šljiva.

Plod šljive jedan je od simbola Srbije, najčešće se od nje pravi rakija šljivovica, ukusan džem, slatko i kompot.

Sadrži pektin koji snižava holesterol u krvi, reguliše probavu i deluje kao laksativ. Specifičnu slatkoću daje joj pet vrsta voćnih šećera i voćnih kiselina. Sadrži prirodni alkohol sorbitol, koji se koristi kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih namirnica namenjenih dijabetičarima, ali sadrži manje kalorija od šećera i ne izaziva karijes. Šljive poboljšavaju apetit, ublažavaju nervozu, jačaju srce i imunitet, čiste organizam od otrova i tako pomažu jetri.

Suve šljive su bogatije mineralima i vitaminima (osim vitaminom C) od svežih, koriste se kao prirodni zaslađivači, pojačivači ukusa i konzervans. Posebno se preporučuju osobama koje se izlažu fizičkim naporima, ali i kod povišene temperature, stresa, pada koncentracije, malaksalosti.

Šljiva se u našoj kuhinji najčešće konzumira kao poslastica, dok se u Aziji, Americi i Zapadnoj Evropi koristi kao prilog uz slana jela ili kao dodatak alkoholnim koktelima.

Njen ukus odlično se slaže sa testom, pogodna je za pripremu raznih pita, a specijalitet nemačke kuhinje su knedle od krompira sa šljivama. Gurmani ovu voćku vole da jedu sa svinjetinom, jagnjetinom i junetinom, a piletinu možete da filujete sosom od šljiva.

100 g šljiva sadrži: 42 kalorije, 0,70 g belančevina, 11,42 g ugljenih hidrata, 0,28 g masti, 1,40 g celuloze, 87,23 g vode, 0,42 mg vitamina B 1, 5 mkg vitamina B9, 0,14 mg vitamina B5, 9,50 mg vitamina C, 6,00 mg kalcijuma, 0,17 mg gvožđa, 7 mg magnezijuma, 16 mg fosfora, 157 mg kalijuma.

SAVET

Šljive kupujte sa peteljkom, birajte čvrste i neoštećene plodove, u frižideru ih čuvajte umotane u papirnu ili plastičnu ambalažu, jer brzo sazrevaju i pri tom oslobađaju etilen koji ubrzava sazrevanje ostalog voća i povrća u frižideru. Možete i da ih zamrznete i koristite u naredna dva, tri meseca tako što ćete da ih prepolovite, izvadite koštice i položite ih na veću tacnu kožicom nadole.

ZANIMLJIVOSTI VEZANE ZA ŠLJIVU

•Šljivu je iz Male Azije na Balkan doneo Aleksandar Veliki.
•U XX veku, Srbija je bila četvrti proizvođač šljive u svetu.
•Daleke 1897. godine stara srpska vlada je od šljive ostvarila vredan izvoz u Ameriku od 30 milijardi dolara i tako Srbiju izbavila iz krize
•U prošlosti,  šljiva se najviše koristila kao jedina anestezija pri operativnim zahtevima, za čišćenje rana, kod stomačnih tegoba, smanjenje telesne temperature i ispiranje grla kod prehlade.
•Jedan od najstarijih kineskih lekova naopravljen je od suve dimljene sljive i zove se ubai. Ovaj lek ublažava simptome mučnine, groznice i kašlja.
•Na vrhu liste od 24 vrste voća antioksidantne moći nalazi se sveža šljiva