Čitav život među šljivama

Predstojeći 13. Sajam šljiva, prilika je da se porazgovara i sa proizvođačima i čuje šta oni kažu o ovogodišnjoj sezoni. Milorad Marković iz sela Bratačić, proizvodnju i uzgoj šljive nasledio je kao porodičnu tradiciju, jer se proizvodnjom plavog blaga bavio i njegov deda i otac, a on je od svog punoletstva u voćnjaku. Površine pod šljivom koje obrađuje su se uvek kretale od dva do tri hektara. Trenutno pod ovim voćem gaji dva hektara. Jedan hektar je pod starom sortom Požegačom, dok je ostali zasad sorti Čačanka i Sterlej, a podiže i novi zasad i podmladak.
Dok smo se bavili isključivo proizvodnjom Požegače, uglavnom smo proizvodili i sopstveni sadni materijal, a kasnije su se pojavile i mnoge poteškoće jer su se pojavile bolesti koje su nosile stabla. Tako da uzimamo iz proverenih rasadnika sadni materijal koji imaju neku garanciju i proveru kvaliteta. Sve je teže doći do kvalitetnog sadnog materijala jer ima i dosta novih bolesti koje napadaju voće. Trudimo se da što više zaštitimo šljivu, ali da ne preterujemo kako bi plod zadržao što više prirodnih svojstava. Obavezno slušamo savete poljoprivredne stručne službe iz Valjeva i njihova pomoć nam je dragocena kao i naša stručna služba iz Osečine. Moramo da se savetujemo, jer bez toga nema dobrog roda i napredne proizvodnje – kaže jedan od najvećih proizvođača šljive iz podgorskog kraja.
Ovogodišnji rod po njegovoj oceni neće biti kvalitetan i neće šljiva moći dugo da stoji na grani jer ima mnogo vlage i veliki su temperaturni šokovi za plod kakva je šljiva.
Procenjujem da se mora što pre skidati sa grana i skladištiti u hladnjače. Bilo šta da se planira sa njenim plasmanom, da li se predaje u sirovom stanju, bilo da se suši, vreme je za sklanjanje sa grana kako bi se sprečila trulež zbog visoke vlage- navodi Marković koje je do sada više išao na sušenje šljive i njen takav plasman na tržištu, a manje je predavao u svežem stanju, a samo deo je prerađivao u rakiju za svoje potrebe. On kaže da se za svaki višak nađe tržište. Obično je bilo oko 4 tone suve šljive iz njegovih voćnjaka, dok ove godine procenjuje da će rod sigurno biti manji pa i suve šljive kao finalnog proizvoda . Upravo zbog vremenskih uslova.
Što se tiče otkupne cene deli sudbinu svih poljoprivrednih proizvođača.
Ove godine sigurno ne možemo biti zadovoljni sa cenom koja je ponuđena trenutno, jer recimo da je prošle godine cena dostizala i do 50 dinara, a ove godine se počelo sa 10, 12, 13 i do 15 dinara za kilogram, mislim da će biti maksimum, tako da to nikako ne može da pokrije troškove, trud i rad. Pokušaćemo da ono što možemo osušimo i tako tražimo više, ali i za dobru suvu šljivu je neophodan kvalitet sirove, tako da generalna je ocena ovogodišnje sezone kao slabije, pa ćemo videti – rekao je Marković.
Što se tiče omiljenog proizvoda od šljiva tu je naravno rakija i njena receptura je nasleđe od dede i oca uz dosta strpljenja, ljubavi i proverene recepture.
Ima tu dosta stvari oko kojih treba voditi računa i najbitnije je da od te naše šljive ne oduzmemo prirodno što ona ima. To iskoristiti maksimalno i ne dodavati tamo neke veštačke primese i mućkati. Sačekati da sazri dobro šljiva i onda mora biti i dobar kvalitet rakije.
Preporuka mladima koji tek kreću i osvajaju voćarku proizvodnju jeste da se prvo dobro posavetuju sa stručnjacima o odabiru parcele, zatim odabiru sadnica, pripremi zemljišta za sadnicu i mnogo stvari koje treba savladati. Ono što uočava je da se dosta koristi mineralnih đubriva, a sve je manje stoke, tako da se manje koristi stajsko đubrivo, a ono je provereno najbolja priprema zemljišta za sve kulture, ne samo za šljivu. Dakle prvo se dobro posavetovati sa stručnom službom oko dobre pripreme zemljišta, zatim odabrati dobru sadnicu i slušati njihove stručne savete i preporuke, izričit je u savetima decenijski proizvođač.
Sajamske manifestacije u Podgovrini Marković izuzetno ceni jer mu kao proizvođaču dosta znače.
Smatram da je izuzetno značajan predstojeći 13. Sajam šljiva kao i sve sajamske manifestacije prethodnih godina jer pružaju mogućnost za bolju trgovinsku razmenu svih proizvoda od šljiva. Istakao bih šljivani kolač koji je naš prepoznatljiv proizvod. Stiču se novi kupci, razmene se telefoni, adrese pa i kupci dolaze iz raznih krajeva i interesuju se. Stupe u kontakt sa nama. Otvoreni smo i prema našim i prema svetu. Puno se proda na samom sajmu, a otvore se i nova tržišta. Interesuju se kupci za sve proizvode od šljiva a jedino što je možda neophodno da postoji neki posrednik koji bi sve povezao i umrežio posebno zbog velikih kupaca jer proizvođač ne može sam bez podrške sa tim da se nosi. Mi bismo mogli da proizvedemo svaku količinu, ali je neophodno znati da će biti kupaca u dogledno vreme. Zato su tu rukovodioci Osečine da nam pomognu – zaključuje Marković.
U njegovom domaćinstvu u Bratačiću zastupljene su sve generacije, dva sina i četiri unuka, tako da će imati ko da nastavi šljivarsku proizvodnju.